Microsoft je za svoju novu pretraživačku mašinu izabrao ime Bing, čime je najzad stavio tačku na višemesečna nagađanja o tome kako će se zvati sledeća iteracija njegovog pretraživača Live Search.

Izvor: Mikro

Izvršni direktor Stiv Bolmer otkrio je Bing u četvrtak 28. maja u San Dijegu, na konferenciji All Things Digital, odnosno D7, i saopštio da će ga u sledećih nekoliko dana postepeno uvoditi u rad sve dok u sredu 3. juna ne bude svima u potpunosti na raspolaganju.

Bing i Kumo bila su imena koja je kompanija odabrala kao kandidate, ali je tek poslednjih dana postalo jasno da će pobediti Bing. Microsoft je ranije ove godine objavio da testira pretraživač interno nazvan Kumo, što na japanskom znači oblak, ali nikada nije potvrdio da će to biti i zvanično ime novog pretraživača.

Na veb lokaciji konferencije na kojoj je Microsoft demonstrirao mogućnosti svog novog pretraživača može se pogledati intervju s Bolmerom.

Microsoft je objavio da Bing zapravo nije mašina za pretraživanje već „mašina za odlučivanje“, jer ljudima omogućava da inteligentnije pretražuju veb i pojednostavljuje im svakodnevne poslove, a uz to im pruža mogućnost da na više načina organizuju rezultate pretraživanja, saglasno svojim potrebama. Očito je da je kompanija rezonovala ovako: ljudi su spremni da posle pretraživanja odu dalje, a Bing će im pomoći da donesu bolje odluke.

Kao ključna unapređenja u odnosu na Live Search, Microsoft navodi mogućnost da prodre dublje u veb i brže dostavi relevantne rezultate, a kao najubojitije oružje koje će ga odvojiti od konkurencije smatra način na koji razlučuje i prikazuje informacije.

Dok Google stavlja naglasak na spartanski, brzo učitavajući dizajn i spisak najrelevantnijih rezultata pretraživanja, Bingovi rezultati su organizovani u kategorije kao što su veb, mape, slike i zdravlje. Za svako pretraživanje Bing dinamički stvara kategorije kao odgovor na upit i nastoji da pogodi šta je korisnik nameravao da nađe (zahvaljujući tehnologiji do koje je došao kupovinom kompanije Powerset), umesto da se oslanja na poređenje ključnih reči s dokumentima na vebu.

Stefan Vajc, direktor ogranka Live Search u Microsoftu, rekao je da je „Google uradio veliku stvar time što je reč Google pretvorio u glagol“. Za razliku od ponovljenog pretraživanja koje Vajc smatra osnovnom odlikom „guglovanja“, Bing je orijentisan na pronalaženje odgovora već iz prve ruke i pomaganje da se pretraživanje dalje rafinira iz strane s rezultatima.

Pored toga što je dosadašnjem pretraživaču podario nov izgled, Bing je zato unapredio i navigaciju po rezultatima pretraživanja, ponudivši novu navigacionu traku, prikazivanje veb strana i pre nego što ih posetite i grupisanje rezultata po zadatim kategorijama.

Na primer, navigacione i pretraživačke alatke smeštene su s leve strane u prostoru Istraživačko okno (Explore Pane) među kojima je i alatka Web Groups koja organizuje rezultate pretraživanja. Tu su isto tako i funkcije Related Searches i Quick Tabs, koje prave sadržaj za različite kategorije rezultata pretraživanja.

Bing pomaže korisnicima da nađu ono što pretraživač smatra najrelevantnijim tako što rezultate ističe na razne načine. Funkcija Najbolje poklapanje (Best Match) pokazuje šta pretraživač smatra najboljim rezultatom za zadati upit. Druga funkcija nazvana Duboke veze (Deep Links) daje bolji uvid u ponuđene resurse.

Bing nudi i brz prethodni prikaz (Quick Preview), zapravo kratak prikaz rezultata u polju koje se pojavi kad se mišem pređe preko hiperveze rezultata. Ovim prikazom se dobija slika s informacijama koje veza nudi, tako da korisnici mogu da odluče da li će je pritisnuti. Funkcijom Trenutni odgovori (Insatnt Answers) Bing daje pristup informacijama samo jednim pritiskom na taster miša.

Microsoft je svoj pretraživač redizajnirao u nadi da će smanjiti jaz koji ga deli od Googlea, kome pripada lavovski deo pretraživačkih upita. Za promociju Binga kompanija namerava da potroši između 80 i 100 miliona dolara.

Dodatni podaci o Bingu, kao i mogućnost da se on isproba, nalaze se ovde.